Jednom su se tvoje šake, zaklele mojim prstima, da će ih uvek čekati otvorene. I kada ne budu hladne i promrzle. Da će ih grejati i tople, naborane i stare. Jednom je dečak u tebi, obećao da će porasti. Preuzeti odgovornost, za svoja dela i reči. Obuzdati svoju posesivnost. Voleti sebe, podjednako kao druge. I ceniti sve što mu...
Kad mi nedostaješ, ja pomislim na sve ono što imamo. Setim se onog keja, Ade i kamenčića, lešnika u nekom naizgled poznatom gradu. Svih onih rastanaka koji su morali da se dogode, inače ne bismo znali šta je ljubav. Svih onih večeri provedenih negde daleko...
možda da sam malo manje svojeglava da sam malo više tvoja nego svoja možda da se naše duše nisu samo dodirnule već i osetile možda da si malo bolje slušao moje reči i moj glas i možda da sam malo jasnije govorila možda da smo umeli da se volimo malo jednostavnije ali dovoljno komplikovano da se naše klupko nikad ne rasplete možda da smo...
Preživljavam te. A sebe, još preživela nisam. Ne znam gde, kako, sa kime, da rastem. A da ti prerasla, dorastem. Preživljavam i onaj saksofon, Louis Daniel Armstronga, negde oko ponoći. Uvek tiho, i uvek sredom. Do vikenda izguram za tobom, od vikenda bez tebe. Tik do srede. Tu se prelomim, na suštinu, na sebe. I svaka je ista. I sunčana i kišna. Nedostajanja su mi u...
Uvijek biram vrijeme za zaljubljivanje sebe u tebe i uvijek to bude ono kada se zaljube, jedno u drugo, ljeto i jesen. Jesen ima poseban utjecaj na mene. Možda zbog mog pravog imena koje znači jabuka. Vjerovatno kao i na druge jabuke priroda u jesen utječe...
Gladne ruke revoltirano pjevaju Pjesmu nedostajanja Prsti mrse kosu Drže budućnost Prsti ruku vode Pročišćavaju ispod noktiju Male poroke koji siju Strahove na ljudska krila Prstima voliš i Prstima postojiš. Prstima svojim Dodirnula si sva tajna mjesta Mog tijela I sve ključeve prsa mojih Zakrenula u lakoći uzdaha Prsti moji vole Drhte Upoznavaju i rastaju se Lupaju valove samoće o hridi Trpaju slova u...
Preko naših rana krvavom rukom prešla sam da priteknem u pomoć svim nedaćama zbog zlih prstiju nedoraslih našim htenjima. Govorila sam da je vreme tvoj prijatelj i da se nikako ne daš današnjoj kiši, jer je stvarnost drugačija od onoga pred čime klečiš. U trenutku stradanja puštaš da te smrvi prisustvo bola i odbijaš zrak sunca. A neumorni,...
Nisam dugo pustila da moji prsti plaču umesto mog srca. Niti sam dozvolila da jecam rečima nad tastaturom svojih izazova. Nisam dugo, jer plašila sam se. Ne sećam se kada je taj strah počeo da raste u meni, kada se prvi put probudio svestan svoje snage...
Prsti Prsti otoci sivih prstiju naprasno tužni mladići spavaju pokraj ceste njihova obojena čela gore na limenim terenima. U epicentru nepripadanja nedostajanja Nepomirljivost i čežnja puni jastuci provincijskog vazduha Grlati dječaci svoje trbuhe nude nebu Prsti otoci sivih prstiju ulijepljenih u čvornata rebra Sami sa sobom mladići isparavaju Tvoje su usne lijepe poput Isusovih Jesi li ćutao prije nego što se voda sručila u uši nisi se...