Deo 1 - Zgrada. Dok sam se vozio gradom, u pravcu njenog stana, cigara je lagano gorela između kažiprsta i srednjeg prsta leve ruke. Zastao sam na semaforu i bestidnički posmatrao dve dvadesetogodišnjakinje kako se smeju sadržini poruke na mobilnom telefonu prelazeći samouvereno preko pešačkog prelaza....

PREDGOVOR Zabavljanje. Popili smo čaj zajedno, poljubio sam je na njen rođendan. Kratko, ali obećavajuće. Zajedno u stanu. Dobro jutro. Laku noc. Zajedničko letovanje. Brak Prsten. Ljubavnica Strast. Deca. Možda da, možda ne. Kataklizma. Kao kraj rata, koji nikad nije ni postojao, rata koji se uglavnom samo u meni dešavao. Praznina koja je došla kao osveženje i...

Ona ima 26, a on 45. Ona i dalje studira, a on razmatra ugovor sa kineskom firmom. On ima vodeću firmu u svetu. A ona olovku u ruci. On govori o ljubavi nalik velikim misliocima. A ona i dalje samo piše. Strah ju je da...

Jutros sam slomila ogledalo. Ne plašim se nesreće jer nisam sujevjerna; tačnije, ne vjerujem ni u šta. Nije nepoznat stav da ateisti, zapravo, ne vjeruju u sebe i veličinu svoje duše; ne poričem ga. Ali ni ne potvrđujem, makar ne sasvim. Reklo bi se da...

Na ekranu računara pročitah mejl koji sam primio: Od: [email protected] Tema: Moram nešto da ti kažem Datum: 05. novembar 2025.  01.27 Za: [email protected] Kopija: [email protected] Zovu me Tragač, čovek koji je obavijen plaštom tajni sa izrazom starog anđela u kome je više naivnosti nego dobrote. Život je za mene bedna tamnica,...

  Zima je bila surova, ovoga puta. Hladna, sa noćima bogatim snegom i jutrima ukočenim od mraza. Stresao sam se. A možda je to samo starost koja mesto sokova kola mojim žilama.  Teško se navikavam na mene,  na cikluse. Minulo ih je mnogo. Mnoga su me sunca pekla, mnogi...

Bio jedan dečko kome je mnogo bilo stalo do svojih stvari. Nije da je bio loš i da nije mario za ljude, naprotiv, bio je vanredno dobar i isto tako veoma mario za (naravno, njemu drage) ljude, ali je bio neobično vezan za stvari, pogotovo...

Početak je. Jutro mi gamiže po kapcima. Noćas su mi snovi gnječili lobanju. Čini mi se, sve što sam ikada zahvatio zenicama pojavilo se preda mnom, da nariče život sopstvenim jezikom. Sanjao sam i komšinicu Klaudiju, jaku, jezivu; otečenu od godinama nagomilavanog sala koje joj obliva...

Na istočnoj strani mosta stoje dvije prilike. Dva čovjeka. Nekoga čekaju. I to podugo – niži od njih dvojice stalno gleda na sat s izrazitim negodovanjem. Nije mu svejedno. Viši stručno odmjerava rijeku.   - Kasni, stoka. - Ne kasni. Nije još vrijeme. - Ja kažem da kasni. - Ti...

Jutros dok sam raspravljao s Hrvojem oko sinoćnje utakmice, preciznije oko masovne tučnjave Torcide i Bad blue boysa, u kojoj je šačica sirotih policajaca trebala predstavljati tampon zonu između razjarenih seljačina, Miki je uletio u Pivnicu obučen ko neki papak: žuta polo-majica, tirkizne poliesterne hlače...