Maj. Mesec u kome dani mirišu na sladoled i lale, a noći na smeh i držanje za ruke. Lagano otvaram oči i dok se zraci uporno probijaju kroz roletne, kao kakva dosadna štreberka u redu za odgovaranje, ja ležim sklupčana, u tišini.. Tišini koja je potcenjena. Tišini...
Nekad nije potrebno da nekog poznajemo da bi nas njegova bol zabolela. Život može da nas ošamari preko televizije, preko filma ili muzike. Najviše boli šamar u kom nema života. Disanja. Kao što nas najviše bole svetovi koji se u jednom trenutku jednostavno ugase. I...
Koliko naši putevi umeju biti zamršeni, neraspletivi, neraskidivi? Koliko naši ciljevi umeju biti udaljeni, opskurni? Jedno znamo, neispitana večnost jedini je ka kojem neumitno stremimo. ...