– Je l’ ti shvataš da se niko tamo nije smejao? – Da. Tek sad kad kažeš, shvatam. – To je strašno. Imamo po trideset godina, a kao babe u penzionerskom društvu. Ne smejemo se kao ranije. – Dobro, nismo klovnovi da se cerimo kao pre deset godina. –...

1 Iskren da budem, ne bih ja, niti imam potrebu da vas uznemiravam, ali više nemam kom da se obratim, pa moram vama. Do juče sam mogao da se obratim mom najboljem prijatelju, ali danas je našao devojku i više nemam potrebu da komuniciram sa njim....

  Izlazim iz Upravnog suda, a za mnom izlazi žena. Vuče četiri torbe. Pitam je da li joj treba pomoć, kaže da ne treba, ali joj treba društvo. Nisam oduševljena, ali sam vaspitana. Čekamo autobus, a žena priča. Njoj treba da priča, ali meni treba da...