Mačor

Zuje krošnje u mom bulevaru kao suknje devojaka na Korzou. Ja se budim sa svakim prolećem iscrpljujući zimski san prekinut je. U proleće sam uvek odlučivao da putujem bez razmišljanja. Nekako bi se uvek zadesilo da je neka devojka procvetala negde izvan mog grada daleko i ja ne bih gubio vreme. Kilometri su mi oduvek bili sluge moja krv...