Otišla bih u Pariz, U proleće Ponovo, ali ne sama. Otišla bih sa tobom I šetela Dugo šetala Monmartrom I pila bih vino u nekom malenom bistrou šćućurena kraj tebe kao ptiče u toplom gnjezdu Držala bih te za ruku, I ćutala Da, samo bih ćutala i gledala Gledala u tvoje tamne, mile oči A pogledi bi govorili Govorili Bez reči Sa ukusom vina...

Jasmina Šušić je rođena 1986. godine u Kutini. Objavila je dve pesničke zbirke: ,,Nebo boje peperminta’’ i ,,Osjećam se kao space shuttle’’. Poezija joj je objavljivana u brojnim zbornicima, časopisima i portalima, a njene pesme na engleskom jeziku redovno izlaze u internet izdanju kultnog časopisa...

I dok letiš ispod suza sto kapljicama razmahuju ti krila, dal' misliš da znaš cjenu raspona u letu tog stila?   I kada grizeš korice već načetih zalogaja, dal’ misliš dok gutaš o sledovanju budućih naraštaja?   I dok pijes iz potoka što znojem ovlažiše mu kamen, dal' misliš dok protiče da će i tvoj žubor biti tako...

  Govoriće ti da je ovo mala zemlja siromašna granice sve uže i uže nema puno stanovnika govoriće ti o večnim žrtvama patnjama, stradanjima i religiji ali tu i tamo će prećutati drugu stranu medalje prećutaće svoje užase, nerad, aljkavost, mržnju svoja ludila, izdaje, sebičluke pohlepe i krađe.     Znaš, postoje i druge male zemlje koje su prilično stabilne, pa...

  Uopšte mi nije bila namera da ponovo čitam tu knjigu. Samo sam, eto, onako, uzela da je prelistam. A onda nešto, kao magija, ponovo me uvuklo u nju. U dubnama, sa licima na njenim obodima, po ko zna koji put, pronalazila sam sebe. Opasno je, govorili su mi. Baci je. Reši...

    Guste i tamne, sučem ih na gore Simetrično ih začešljavam   Ko kaže da ovaj ukras ženama ne stoji lepo? I muškarci vole kada ih žare crne pijavice po vratu   Žena ne postoji (što kaže Lakan), a muževnost je tako ženstvena; sve te velike depilirane grudi i zategnuto telo, graciozan hod   Neko vreme bili su a la...

Čekaš da ti dođe korakom od svile, Sa platnom u ruci, kistom i svom bojom; Zemlju da oslika, crnu pod stopom tvojom, Pokretima snovitim da uspregne sile. Da opiše zidove, prazni 'đe ti stoje, Svijetli što su, jedva, kad digneš roletnu - Izlizano crvenu - što boji ti dušu sjetnu; Riječima da...

Ti si samo presavijeni znoj; U pismo sklopljen, Telom slepljen, Po meni posut Nikud poslat. Čitam te mrakom očima žene Čitam te telom Prosenjenom i golom Dušom; tvojim uzdahom stenje. Jer ti si iznad, Ja sam tvoje štene; Nikada izvan Katkad pored mene. Jer tebi širim Donje ruke, Unutar mene viriš; A, ja, glasno, niz razdeljak toplu vodicu puštam. Autorka: Elena Ederlezi Fotografije: pinterest.com...

    Počelo je na drugoj godini fakulteta, mislim. Ispiti sve teži, pažnja lako popušta...

Sretan osmi mart svim djevojčicama koje uče da postanu dame kad odrastu. Dama uvijek nosi make-up, uvijek lijepo izgleda i nikad se ne sutprostavlja muškarcu, čak ni kad zadobije frakturu lubanje jer je *njen čo'ek* imao loš dan. To naprosto nije damski. Sretan osmi mart djevojkama...