Jutros, pred zoru, u zlo doba neko, već pred samo ustajanje palo mi je napamet da ti pišem. Ne mogu da ne predosetim kad si ljut što se ne javljam i ne pišem, što se uvučem kao kornjača u kuću i ne izlazim iz oklopa...
Njegova beonjača guta svu upadljivost braon boje. Takva prodorna belina ne može da se poredi sa aprilskim oblacima. Čak ne može ni da se percipira čulima. Kad je došao, koferi su bili prazni. Vazduh u njima miriše na planinski vetar. Praznina nosi toplotu. Otopi kožu...
I dan-danas ponekad pomislim na tebe Recimo, opazim šolju na polici Možda nabasam na disk koji si mi poklonila Kažu, snimiće nastavak tog filma U životu, filmovi retko imaju nastavke. Još uvek nemam pasoš, slabo plivam I zbog tena ne smem previše na sunce Nemam ni novac Sa mnom ne bi obišla Španiju...
Za minut pričanja sa mnom ti možeš prošaptati sve što znaš o životu, možeš izbrušiti dijamant i napraviti kuglu od blata. Za minut pričanja sa mnom ti možeš zamisliti želju, dovoljno dugačku da traje ceo život, za minut pričanja sa mnom ti možeš izbrojati sve zvezde,...
Samotni su časi ovi, kiša dok po krovu plaza; Ogoljeni plove snovi, povrh nekoć slavnih staza, Povrh duša raznolikih, tiho što po njima hode; Svaka od njih sa drugom je, a svak' drugi puti vode. Samotni su časi ovi, kiša dok po krovu plaza. Jedna od njih, malo jače, vesla...