Gde je uopšte kraj kada ćeš izaći iz moje pesme Možda kada me zatrpaju obaveze dodiri vreme i nov grad Prestaće nekad kad me zaveje sneg a ja po običaju ne budem znala šta da radim pa počnem da se bavim nekim drugim stvarima razočarenjima slikama i osmesima A možda prestane kad se neka nežna ruska plavuša umota u tvoj kaput da je zaštitiš od zime straha...
Nije reč o pukom imitiranju, već o umetničkom stvaranju. Nisam badava proveo toliko vremena u potrazi za savršenom formulom. Nisam uzalud živeo dane razmišljajući i sanjajući o dobitnoj recepturi, onoj koja će rešiti sve probleme koje ste godinama bezuspešno prikrivali. Nisam traćio vreme u trci...
Izašao je iz trole u vojničkoj uniformi sa istim osmehom trinaestogodišnjaka i visokom plavušom, dovoljno nebitnom da mi srce zaigra kao 2007. Negde u parku iza crvenih zgrada po prvi put prestravljeni dečak okusio je labelo od višnje na mojim usnama. Stajavši na autobuskom stajalištu zagledana u njih gužvajući omot od Orbita i preostalih 250 dinara Stežući strah...
U slučaju neželjenih indikacija sjeti se rečenice „Nećemo se zaljubiti jedno u drugo!“ Za sve je kriv sataraš. Rekla sam da pravim sataraš jer kako sam mogla da znam da si ti jedan od onih 1% muškaraca koji bi volio sataraš. Ili si samo tu noć...