Hotelska, 442, Ja zamišljam da je Bajaga Sledeći na radiju Iako dala bih dosta Da na Dvestadvojci Nikad ne prekinu Pesmu Prljavog Kazališta. Hotelska, Prozori do patosa, Ravan sa nebom sprat; U grlu čuvam Afte rasveta prethodnih gradova U kojima već sam Zbog bolova plakala. Beograd mi u ustima tone, Dodajem Henesi, Kad ono more… I ne znam šta izlilo se pre Da li usta,...
Postelja na kojoj je ležala bila je bela, sramotno bela za nekog njenih godina i njenog staleža. Vitko, polunago telo se uvijalo, vrat se krivio, a glava bi skliznula sa jastuka tek toliko da se jabučica na njenom vratu mogla primetiti. Kada bi pogled prošetao...
Vidi, biću iskrena. Mnogo si sladak i zanimljiv. Mislim, realno nisi, ali meni si nekako sav takav. Sviđa mi se kako pričaš i kako nehajno mlataraš rukama i držiš cigaru. I volim što se trudiš da deluješ opušten, a zapravo si napet kao struna. Dok...
Znaš, postoje te neke jednostavne stvari. Otvoriš oči. Nasmeješ se. Ustaneš iz kreveta. Staneš na sopstvene noge. Znaš, tog jutra, nisam uspela da izvedem jednostavno. Jednostavno nije uvek lako. Šest dana sam urolana u ćebe. Neočešljana kosa je na jastuku. Papiri i olovke su rasuti po stolu. Društvo mi prave dva...