Ona

(pismo nepoznatoj ženi)   Vredi disati samo za treptaj pogleda njenog, jedino tako lebdi krhka suština, uživam u lepoti duha vremena, izraz njen ništi prošlost. Ona je prkos prirodi, pobeda trajanja, večnog pokreta nad prolaznom pustinjom. Vidim trzaj osmeha ugnjetenog, nikada ukroćenog, osećam miris života uspavanog, trenom kratko probuđenog. Ona pustoši okolinu, mraz ostaje zarobljen u okovanosti sna, milošću postojanja menja...