“Naša destinacija nikada nije mjesto, već nov način posmatranja stvari.” ~ Henri Miler Stanica druga – Nijmegen Meni najdraži grad u Holandiji. Smješten na rijeci Waal, blizu granice sa Njemačkom. Kada sam ga posjetila prvi put imala sam samo 15 godina. I nekako mu se uvijek vraćam. To je...
Filmovi, kao sedma umetnost, mogu biti plod čiste mašte, mogu biti u vezi sa istinitim događajima, a nekad su mešavina i jednog i drugog. Ideje scenarista često su povezane sa konkretnim mestima, događajima, ljudima, pa su tako mnogi od kultnih likova nastali po ugledu na...
Živio je u meni kao u školjci. Nije bio biser. Bio je smrtna spodoba, kao i ja. Pojavio se jednog dana dok sam šetala parkom. Čudni trnci širili su se mojom kožom, a onda me pozdravio. Zaželio mi je dobrodošlicu na nekom čudnom jeziku koji sam instinktivno razumjela. Zar...
Ove misli ne samo da kvare raspoloženje, već narušavaju i koncentraciju, motivaciju i osećaj da osoba ima kontrolu nad sobom. Pored toga što su negativne, ove misli osobi deluju kao nekontrolabilne jer što se osoba više bori sa njima one su sve upornije. Konstantnim procenjivanjem sebe,...
Dotakao sam prazninu njenih hladnih,crnih ruku. Nije me zaplašila. Njene ruke su bile moj dom, a dom nikad nije stran i gorak.Iako njen pogled nije bio usaglašen sa ledom kojim sam bio opijen. Zastrašen, rasut poput raspuklog stakla. Prolazio je kroz mene, kroz hodnike mojih...
Posmatrajući se u ogledalu često osuđujemo sebe i vidimo samo greške. U svakodnevnom životu možda gledamo na svoje telo kao na slugu. Počni da ceniš i voliš svoje telo, jer na kraju, ono je tvoj prijatelj. U našem okruženju, sve je izraženije nezadovoljstvo prema spoljnom izgledu. Živimo...
Gospodin Ilija Janguć razvučenog je osmjeha i ozarena lica sjedio je zahodskoj školjci. Gola koljena prekrio je katalogom. I ne, nije to bio Victoria's Secret ili sličan katalog; ne, ne, njegova je koljena prekrivala Mauzerova jesenska kolekcija lovačkog naoružanja. Zažarenih ju je očiju listao. Želio...
Stavila sam svoje laktove na okno prozora i zapalila cigaretu u kojoj nikad ovako nisam uživala. Smrt je pušila moje cigare. Udahnula sam duboko njegov dah koji je imao ukus duvana pomešanog sa prezrelim malinama. Bilo je jako kasno ujutru za čoveka da bude čovek...
Njene oči sevaju, ona je puna snage i volje da se bori za svoje mišljenje, koje joj je važno ne zato što je pravilno i istinito već zato što je jedinstveno, originalno, samo njeno. U trenucima realnog očaja, njoj se čini da je to mišljenje...
Njoj sam zahvalan na materijalu života. Ništa tog dana nije dalo naslutiti da će biti poseban. Činilo se kao da ću ja, i dešavanja oko mene, ostati na istom kolosijeku. A onda se desilo to da sam vidio nečiji drugi ustaljeni kolosijek, što me potpuno izbacilo...