Kad odlazimo, Ne tražimo razloge, Jednostavno odemo. I to mogu svi. Ali ne mogu, Ono što ja umem Da zauvek ostanem Sebe da krivim Jer jedina je istina Da su svetom koračali Najbolje sami Najlepše sami Sa rukom u ruci Svesni moći svoje. Drugi odlaze, I to svi umeju Ali ne znaju Ono što ti znaš Da najlepše ostaneš I sam sebe kriviš Jer odlično...
Vjerujem da svako od nas ima „svoju pjesmu“. Bila to pjesma koja nas podsjeti na neku simpatiju iz djetinjstva, da li na tek prekinutu vezu iz koje smo, htjeli to ili ne, izašli povrijeđeni; da li na neko putovanje pa kad je čuješ doživiš deja...
Sama sebe pisala, da me ne pročita svako, ali da me razume većina. Sama sebe pisala čežnjom, detinjstvom i toplim zagrljajima. Pisala tvrdoglavošću, pesmama i igrom, besom koji sam osećala kada bi bila načinjena nepravda. Pisala sam sebe pahuljama i svakim sunčevim zrakom, kišom, prolećem i maslačkom,...
Koraci su slomili tišinu U postelji spokoja isprepltene reči kao udovi Gde dvoje u jednom nestaje U kavezu zarobljena usamljenost I nebo bez sivih ptica Tada...
Vreme će se postarati da napušteni kej nastane koraci kad magla napusti korozivni pejzaž, a pesma je skrovište sećanja, i mreškanje reke u betonskoj kolevci, dobro jesenje nebo i niski let ptica koje mirišu na kišu, biće ponovo obnovljeni u četiri zida, da na marginama nekog lepšeg dana prekinu dugu repliku tišine. Autor: Darko Stanković Fotografija:...
Lako je biti osmeh u suncu, sačuvaj laste u svojim očima i kad su ulice pune jeseni...
Srpska redakcija međunarodnog projekta Росијске газете Russia Beyond The Headlines i Filološki fakultet Beogradskog univerziteta povodom Godine književnosti u Rusiji raspisuju književni konkurs za najbolji esej, pripovetku i pesmu na srpskom jeziku. Pravila konkursa Tema radova mora biti posvećena Rusiji! Na konkurs se mogu slati tekstovi obima do...
Kuda? Usamljene su ulice, glasni koraci. Ljubav je napravila izuzetak. U tihom svetu bez glasnih poteza, začuo se treptaj jednog srca. Namešteno drugačije, zaslepljeno drugim bojama, neko ga je ipak uzeo. Podesi srce na lupkanje, reče meni neko stran. Dužna sam svima da glasno kažem ko ovde koliko voli. Lepo beše gledati dolazak nepoznatih lica, slučajno...
Jutro. Era otrežnjenja. Isprekidani hropac naših bića koja doživljavaju katarzu ljubavi kroz riku sveopšteg bunila. Šumski drvoseča, dželat po zanimanju hrani svoje nedonošče. Momenat stupa na snagu proglasom: počinje igra šintera i prevejanog psa trka termita već uveliko traje kao i borba za prevlast u Tutankamonovoj grobnici pa i sve ostale nepodobštine. Stenogramski zapis sutona u Paklu uflekana kravata invalida...
Da se oslobodiš, Da izvučeš najdublje iz sebe, Da otvoriš srce drugima, Da ti na kraju bude lakše u grudima. Da inspirišeš, da raznežiš; Da motivišeš i možda osmeh izmamiš. Da promeniš vidike i Pružiš lepše slike. Da podsetiš, uputiš, daš; Koliko je moćna reč! Koliko dobra može doneti, Koliko snova jednog čoveka sadržavati. I nije važno...