Snažno zvono prenulo je Petra iz dubokih misli. Dečak nije ni shvatio da je još jedan čas bio završen. Misli su mu se stalno vraćale ka sinoćnom snu. U tom snu Petar i njegov godinu dana stariji brat Ivan koračaju šumskom stazom i stalno...
Auć. Prepala sam se. Što. Izgleda da sam se možda malo zaljubila. Dobro, ako je možda malo. A zapravo je puno bez možda, nemoj nikom da kažeš. Neću, obećavam. Dogovor. Dogovor. Nego, što si se prepala. Kako što, pa je l čuješ, zaljubila sam se. Pa...
Ej. Ej. Smem da te pitam nešto. Nego šta. S kim bi ti to da se seliš među suncokrete. Ma ne znam. Ma tačno sam te provalila. Stvarno. Pa da. I tebe i njega. Pa rekla sam ti odavno da bih volela da budete zajedno....
Ne postoji objašnjenje, igrali smo se likova iz romana, nismo glumili a ispalo je kao na filmu. Vozovi su pregazili psa on ih je previše volio. Ludak u liku pjesnika izmislio je ljubav. Magija je trenutak kad se sreću pogledi, tvoje oči ne plaču i ne razlikuju boje. Epilog nije kraj i ne može to...
- Koje je rase džukela? - Kako koje? Pa ljudske rase. - … - A pas je Terijer. Zove se Bak. - … - Šta ti tu nije jasno? Dečko je hteo da mu upoznam roditelje. Rekao je da se zaljubio. Pravio je američke palačinke i sobu posipao laticama....
Upasana kao svojevremeno Zoran Šijan, tumaram po kući sa šoljom u ruci. Neka stara, tri broja veća, dukserica je u trenerci. Podočnjaci posle ispitnog roka su tu, a i punđa na sred glave. Ranac stoji bačen preko kreveta, i dalje iz njega vire skripta koja...
Danas sam izgubio prijatelja. Umeo je da sluša bolje Od bilo kog stvora Na dve noge. Imao sam 10 godina I nimalo svesti O svetu Išao sam ka kući Nešto crno motalo se oko noge Jedva da se videlo Otvorio sam kapiju I pustio ga. Bio je crn Imao je ludački pogled Isti onaj koji imam Svako jutro Kada se suočavam Sa...
Uštedeo sam za taksi i nešto sitno Došao, sačekala si me. Otišli smo u kafić, radila je tvoja rođaka. Tu je bila i tvoja sestra I drugarica, i njen dečko Svi smo popili kafu i razgovarali. Kasnije smo u prodavnici uzeli pivo. Rekla si – nećemo u šumu, izletište ili kraj reke Idemo...
Budi me kiša koja nasilno udara o sims. Dan je počeo bezveze, ponovo me obuzima sivilo, zavuklo mi se pod kožu, pod nokte, u bore na licu. Ono je u parketu, koji mi škripi pod nogama, u stepenicama, u poštanskom sandučetu. Samoća iznutra, steže omču oko vrata. Nevreme i padavine me podsete, na prokletstvo, na šuplje đonove cipela, pohabane kapute...
U očima mnogih predstavljali su idealan par. On, sportista i večiti odlikaš, koji se kao klinac odricao dosta toga kako bi uspeo u onome što voli. Njoj je, s druge strane oduvek sve bilo dato. Nikada nije morala da se pomuči. Opet, bila je oličenje dobre...