Noćas bih malo muzike, rasula kroz sobu. I mnogo tvojih dodira, pustila niz kožu. Od korena vrata, niz leđa, do vrhova stopala. Dopustila, da prstima, pišeš poeziju na mojoj koži. Ćutala. I upijala, svaku neizgovorenu reč. Koja ti se iz jagodica, rasula. Disala. Na tvojim grudima, u nebo zagledana. I užarenu cigaretu, među prstima. Pokušavala da sjedinim sa zvezdama. Ili da njom, sedefasti mesec, purpurnom bojom usana, obojim. I tek ponekad, izdahnula...

06 juna, 2019 /