možda da sam malo manje svojeglava da sam malo više tvoja nego svoja možda da se naše duše nisu samo dodirnule već i osetile možda da si malo bolje slušao moje reči i moj glas i možda da sam malo jasnije govorila možda da smo umeli da se volimo malo jednostavnije ali dovoljno komplikovano da se naše klupko nikad ne rasplete možda da smo...
Možda jednog dana Sve progutane riječi Kao ptice iz kaveza pustim I iz kandži onog „šta ako“ Dušu oslobodim Pa ti priznam sve Što na tvoje „kako si“ U moje „dobro sam“ stane Možda jednog dana Ono što ne razumijem Uspijem Da objasnim sebi I od okova prošlosti Otrgnem se Prestanem Da ti pišem pjesme I nekim čudom Zaboravim te Možda, Jednog Dana . ....
Možda samo da jednom odeš sa knjigom u krevet, i da otvoriš tu knjigu i da samo vidiš slova i jedno po jedno savladavaš, a ne da odlutaš u mislima u ono šta treba da radiš u trenucima kad tu knjigu ne držiš u ruci,...
Pitaju me da li sam sigurna uz tebe? Možda. Problematičan momak, iz kraja, jedva zavrišio škole i sada se bavi sumnjivim poslovima. Ustvari, niko ne zna šta on ustvari radi. U slobodno vreme igra basket ispred zgrade, izlazi sa ortacima i možda, samo možda voli mene. Jer kako...
Možda je trebalo da umrem neke od tih jeseni kada su kiše još uvijek padale u novembru i nisu imale ukus suza. Smrt ionako više nije neki čin sem kada odu likovi sa pedigreom i bez ličnosti, lutalicama ne preostaje ništa drugo nego da žive. A živjeti ne znači stariti, naprotiv, starati se da ne...
Možda stvarno to ne znači ništa Možda te samo sanjam Možda živim maštu Pa plešem na žici sa kišobranom Možda sam i pjesma koju pjeva Mazzy Star Ili usna harmonika koju Prisloniš na usne i sviraš Možda sam snijeg I mraz na tvojim brkovima Možda sam zaleđena rijeka Ili samo usamljeni Mjesec iznad nje Možda ne znači...
Doš'o je i Osmi mart. Dan kada naročito volimo ženski pol. Kada to iskazujemo karanfilom i dezodoransom. Kliše il jok, grad je ovog Osmog marta pun celofana i karanfila u njemu. U rukama dece, koja idu u školu, i nadaju se da će učiteljicu „omekšati“...
Pišem ti jer ne znam šta bih drugo, Reći, izvini ali ne ne mogu Nemam ti kako I kad Jer, ne daš se ni sresti ni sanjati, I hajde da razumem ovo što se ne srećemo Beograd je ipak veliki grad Hiljade I hiljade širokih bulevara I ulica, Hiljade I hiljade uskih...