Dana večeras luta gradom. Nagazna mina nepripadanja eksplodirala joj je pod nogama. Svakim korakom, novo pucanje u grudima, mislima. Mogla je fizički da oseti grmljavinu u glavi. Vatromet sećanja. Oluju svega što više nema. Ostao je samo prah. ,,Ovo nije moj grad”, rekla je dok je pokušavala da prikrije...
Sedimo i ispijamo vodku, ispred nas je pogled celog grada čija svetla izgledaju kao razuzdana horda svitaca. Dim nam polako magli vidik. Dana večeras ne staje sa paljenjem. Uzima jednu za drugom, ne osećam više njen parfem, već samo ukus mente koja nas guši. Proklete...
Usamljenost nije pustinja bez ljudi, vakuum gde nema zvuka, to je gužva, metež, sedenje u kafiću koji je prepun ljudi, toliko da jedni drugima sede u krilu, a ti se osećaš kao da ne pripadaš tu. Kao da ne pripadaš nigde. Nemir koji te proždire,...