Kada smo se poslednji put videli, jedne sada već davne januarske večeri, vejao je sneg. Seli smo u jedan kafić u maloj ulici blizu Knez Mihajlove. Pričali smo kao navijeni oboje, bukvalno se boreći za reč. Smešno mi je što imam utisak da sam tek tada...
Petak veče. -E, ćao, zvao me je. -I, šta je bilo? -Ništa, raskinuli smo. -Stvarno? Šta ti je rekao? -Da se nismo emotivno povezali i posle neku priču o tome da on i ne može sada da ima bilo koga, ali to je nebitno, u prvoj rečenici je poenta. -Pa, ok,...
Nisam rođena ovde i nikad sebe neću nazvati čistokrvnom beograđankom sa Dorćola, niti ću se ikad pretvarati da i dalje neke reči ne izgovaram milanovačkim akcentom. Svakako mi te preprike oko provincijalaca i starosedilaca nikad nisu imale smisla. Zar je to zaista bitno, da li...
Hajde da u ovom trenutku zaboravimo sve probleme. Hajde da prestanemo da brojimo dane koji prolaze, a umesto toga u one naše rokovnike upisujemo sve male pobede, ostvarene snove i momente za nas velike, poput osvajanja jedne planete, one koji su nas ostavili bez daha. Hajde da ovu...
Ne pričam više o njemu. Odlučila sam da mi je lakše da pišem. I sve mi to potpuno ima smisla jer su i najveći broj filmova i knjiga upravo nečiji snovi. Valjda se slova jednog sna teže izgovaraju. Nekako kada pišeš o njemu, velika je mogućnost...