- Šta je toliko važno da nije moglo da čeka jutro?- pitala sam je, pošto sam na zvono telefona skočila iz kreveta i potpuno se razbudila. - Poslao mi je danas mafine. Čokoladne. Šest komada. - Koji car. Koliko znam, ti voliš iznenađenja, čemu onda taj zabrinuto-histerični...
Fejs mi je tog jutra, po ko zna koji put, postavio čuveno pitanje “What's on your mind, Milica?“ Gledajući u to prazno polje koje očekuje moj odgovor, bilo je suviše optimistično očekivati da će sve ono što mi se mota po glavi stati u taj ograničen...
Veruj mi kad ti kažem- zaboravila sam. Zaboravila sam koliko dobro te poznajem. Ili sam bar mislila da je tako. Zaboravila sam tvoju boju glasa. I način na koji me gledaš dok se šminkam. Zaboravila sam tvoj broj telefona. I broj patika koje nosiš. Zaboravila sam sve šetnje. I...
- Halo? - Halo, crvena? Slušaj, setio sam te se danas. Večeras je ona tvoja kiša meteora, padalice i te gluposti. Mogli smo ih zajedno gledati, kao onda...
- Znači, ako dobro shvatam, tvoj idealan dejt je piknik na nekom tamo jezeru? - Dobro shvataš, klimnula sam glavom. - A ne želiš neki fin restoran, sa finom muzikom u pozadini? - Trenutno mi je važnije što on fino zasmejava. I fino grli, poput mašne. Ostalo je...
Jul 2014. Beograd Selidba u Švajcarsku. Tog leta je diplomirala, a ovaj put za nju je bio ispunjenje nedosanjanog sna. Bila je šarmantna, elokventna, snalažljiva i nije se ni najmanje bojala skoka u nepoznato. Rekli su joj da je to obećana zemlja, i da se odande, u...
Sećam se samo da je tog petka temperatura topila asfalt i da sam gradski bus čekala duže nego obično. Negde između beznadežnog pokušaja da se rashladim mlatarajući skriptom (za šta drugo skripte služe?) i sulude ideje da ipak krenem peške, pa kud puklo da puklo,...
Ulica je sinonim za borbu, ring. Ona je način života i način propadanja. Pokušaj da pobegneš od sebe, od drugih, i da u tim konfuznim lavirintima potražiš odgovore. Nogu pred nogu, korak po korak, shvatiš da ulicu ne čine samo one stare, oštećene građevine, koje te...
Maj. Mesec u kome dani mirišu na sladoled i lale, a noći na smeh i držanje za ruke. Lagano otvaram oči i dok se zraci uporno probijaju kroz roletne, kao kakva dosadna štreberka u redu za odgovaranje, ja ležim sklupčana, u tišini.. Tišini koja je potcenjena. Tišini...