Jutros, pred zoru, u zlo doba neko, već pred samo ustajanje palo mi je napamet da ti pišem. Ne mogu da ne predosetim kad si ljut što se ne javljam i ne pišem, što se uvučem kao kornjača u kuću i ne izlazim iz oklopa...
Ana se stresla otvarajući vrata zadimljenog kafića u centru grada. Danas je tačno 8 godina, 2 meseca i 17 dana od kada je poslednji put ovde pila kuvano vino, skupljajući hrabrost da mu kaže da je ovo njihovo poslednje gledanje oči u oči i dodirivanje...
Sedimo pre neko veče, ubijamo novembarski kišni četvrtak, prazneći flašu Merloa koju je doneo s aerodroma da ne bih drobila kako mi ništa pametno iz te Amerike nikad ne donese. Logika mu je verovatno pijana, neće da se ljuti. Što je najgore, logika mu je...
Imam jednu skrivenu strast. Kad osvanem u nekom novom gradu volim da se, izjutra rano, što ranije, iskradem iz hotela. Da izađem i prođem ulicama dok moji saputnici još spavaju, a narod još nije požurio u novi dan. Koliko mi je noć teška jer patim od...