Rifat Rifatović – sasvim neobičan momak iz Novog Pazara, glumac i muzičar, letač i skakač, motivator i buntovnik, kreativac do besvesti! On je …hajde da vam to dočaram – pokušajte da uhvatite vilenjaka koji brzoooo leti ispred vas, gore, dole – levo, okret, treperenje krilima…...
Treći put brišem tekst. Imam želju da napišem, ali gubim nit. Odzvanja mi u glavi Askino lepo i zvonko rečeno: "Nemoj da čekaš. Kažem ti jer znam kako je kad čekaš da se sve skocka da bi pisao. Tako nešto ne postoji. Pisac je prvo...
Hodaš. Ne čuješ ljude oko sebe. Znaš da su rekli da si lud. Da nemaš takta, da si osobenjak. I da te mrze. A kako da osetiš ljubav? Ako ne pitaju ništa. Baš ništa. Ponude te cigaretom, ne pokušavaju da ti je pripale već ti daju...
Da. Treba da pišem. Da se praznim u belilu. Prazan prostor od kog boli glava. Previše svetlosti. To malo, zajedljivo zlo me uvek ostavi na cedilu. I pobegne. Negde gde zadovoljava svoju nesputanu dušu. Kako bih mu, slatko, spalila sve puteve krvotoka. Ne bi to...
Ležimo u krevetu, isprepletani kao deca na travi i pokušavamo da zaspimo. Pričamo. Volim kad hoće da priča o nekim totalnim besmislicama. Smejemo se uvek. „ Koja ti je omiljena boja?“ – pita me. Razmišljam, o svim bojama koje sam volela, plava...
Februar. Beograd vibrira. Iskradam se iz stana "pozajmljenog" na par dana. Polazak na posao je grozan. Beogradjani se ne smeju ujutru. Ni popodne. Mrak govori da svi idu kući. Razlaz. Vraćam se s punim rukama kesa hrane i znam da me čekaju gladni ali raspoloženi, večiti studenti...
Rečenica koja odzvanja u svakom uglu sobe u mislima: “Smrti stidi se!” – jer sebično odnosiš sve što snažno nosi plan i osmeh u svakom novom koraku. Koliko imate kutija oko sebe? Jednog jutra otvorila je oči u sterilno beloj prostoriji. Pogledala je svetlost oko sebe i čula...