Uvek zastanem dok izgovaram tvoje ime, odajem počast ljubavi. Nama. Ponekoj ptici. I onoj tvojoj da ljubav voli slučajnosti. Jedna reč, šapat vetra, oduzima mi ono najlepše od tebe. Da te slušam dok izgovaraš naše ime – postojanost, oduvek. Zato volim snove, tamo postojiš, izvajan od terakote s mirisom kiše, zapisan dodirom koji samo ja prepoznajem. Tamo se...
Znaš da bi ti večeras, neko rekao, sve ono što već znaš. Onako naivno, zaneseno, lakomisleno. Iracionalno, folirao staloženost. Da istrese sve leptire, komarce i vrapce, iz zgrčenog želudca. I da ti opet ne kaže ništa. Jer nikada ništa, i nije moglo da se izgovori. Lenje su, ove naše reči. Ne žele da se provlače kroz grlo, začepljeno mahnitim gutanjem, trenutnog prisustva. Znaju da...
Taj dan je bio sasvim običan. Sunce je uredno izašlo i zašlo za svega 24 sata smjenjujući za sobom dan i noć. Bilo je struje i vode u cijelom gradu, i mobilne mreže su bile sasvim dobre. Komšinica je ujutru dolazila po ulje da prži...