Puštam te Kao što drveće U jesen Lišće otpušta Kao što zmija Košuljicu skida I leptir Čauru napušta Jer naučila sam trik Sve ima svoj tok I ne vrijedi Ići protiv prirode Puštam te Jer vrijeme je Mogu i ja Ako može drveće Autorka: Tanja Simeunović Spasojević Fotografija: pinterest.com ...
Više od sedam, a manje od dvadeset i jednog dana. Dovoljno da nastane svet, a premalo da se usvoji navika… Nije da sam brojala, samo znam šta mi nedostaje više od svega, otkako se dobrovoljno odvikavamo jedno od drugog. Ni razgovori, ni zagrljaj, ni zajednički smeh,...
Sanjao sam sasvim običan san Sanjao sam da sam budan Da me žulja mozak Utrnule su mi oči I pao sam u svijest Od glave me je bolio višak I nije bilo pametno biti pametan Sanjao sam da sam kolovođa U strujnom kolu I da mašem plućnom maramicom Sanjao sam da su me ubrali badnjaci I...
U tom snu letnje popodne mirno uvire u travnjake između zgrada. Iznosim loptu u dvorište. Između naših i komšijskih vrata, po ispucalom betonu odzvanjaju njeni čili skokovi: ding-ding-ding. Gumena sfera puna sapete neobuzdanosti odskače sve življe i sve više. Hoću i ja tako. Hoću da...
Želela sam. Još jednom. Tebe. Uz stisak ruke. Koji će progovoriti. I zagrliti osećaje. Te večeri. Dok oblačiš crnu košulju. I stavljaš manžetne. Jer znaš da ću i ovaj put, odabrati crvenu haljinu. I dozvoliti da me voliš. Tako da ne posumnjaš. U kraj. Uvek si...
Tog ponedeljaka se prisetila svoje prve ljubavi. Želela je da ta ljubav bude plavokosa i plavooka. Da ume tečno da recituje Prevera na kiši. Da ne bude previsoka. Da ne bude debela. Da nosi bokserice sa Diznijevim junacima. Da je zabole za Ligu šampiona. Da nikada...
„Vanja, dođi brzo da vidiš!“ Omaleni dečačić hitro maše svojoj bliznakinji da dođe, a potom vraća pogled na veliki poluprovidni kokon prikačen na debelu koru moćnog stogodišnjeg lužnjaka. „'Ajdeee...
Ali u pola pet ujutru neko sanja da je leptir, a neko se zanosi mišlju da leptiri stvarno postoje. Šta je ovo sve?...