Ćutim, istinski zadovoljan, ubeđen u pobedu nad samoćom vrtloga čula, osvajanja toplog sjaja njene duše. Osećam kako nestaje oholost beskrajno teškog vremena kroz tren bezazlenog ukusa zrelih usana. Tamnim i varljivim mislima pokušavam da ubijem spokoj površnosti postojanja, uspevam samo ukusom svežih i svetlih jutara. Volim kada me posmatra sveznajućim očima, mami zatvorenim, slatkim umorom, raskošnom...

14 septembra, 2017 /