Čudno je to na šta su sve ljudi spremni za povratak voljene žene. Slanje sveća, bombonjera, pevanje pod prozorom, cvilenje preko telefona, ma razne gluposti. Sve da bi se posle određenog vremena ponovo posvađali i opet krenuli iznova. Zatekao sam prikačen na vodokotlić papir sledeće sadržine...
Kurve sa velikim grudima šetaju gradom. Njihove grudi, vuku ih napred moraju hodati teške su, od toga ih boli kičma od toga, i od visokih potpetica, ne od neudobnih kreveta i zadnjih sedišta auta, ne. One pale svoje pljuge tanke pljuge duboko uvlače dim, gledaju značajno dok prazne pluća čekaju gospodara za večeras da nabaci im lanac, pa da zalaju. Kurve vole kada...
Ne ličiš na sebe. Pokušala je da razuveri odraz u ogledalu. Posmatrala je mladu devojku sa otiskom muškarčeve šake na obrazu. Njene bezizražajne oči behu čudesne ispod sloja slane koprene. Vizantijsko plavetnilo lelujalo je na mramornim beonjačama lagano, poput jutarnjeg povetarca. Bile su to setne oči, zaokupljene...
Odrastao sam. Ne kada sam propušio. Niti kada su mi izbili umnjaci. Čak ni kada sam napokon zavoleo zvuk klavira. Odrastao sam kada sam tebe preboleo. Tebe, večno zamišljenu. Tebe, ludu. Tebe, mučenicu i kurvu. Sada bi čak i Malog princa mogao čitati bez suza. Jer znam da su lisice i ruže daleko od...
- Neosporno je da te voli. – izjavila sam, potpuno uverena u to što govorim. - Jeste? – čula sam tračak nade u njenom pitanju, koji je i dalje navijao za srećan završetak. - I da mu trebaš. Više je nego evidentno da mu trebaš. – klimnula...
- Ona ne postoji, je l’ da? – pitam, crtajući razočarani osmeh po svom licu. - Ne razumem. – kaže, otpija malo piva i vuče dim. - Kažem, ne postoji. Ne pišeš ti ni o kakvoj „njoj“. Ti pišeš o sebi, da privučeš druge. - Koje druge? - Pa...