Sedim u hodniku Bolnice propale, Pitaju preostali Koliko je do Nemačke. Ja sam se vratio Da bih otišao negde; U grobu je hladno, Ali jedino se tamo Može bez tebe. Izveštaj čekam, Odzvanja kašljanje; Veš se nazire otrcan; Mirišu jedva kupljenih Sto grama kafe. Iz sobe pored Širi se dreka: - Izlazi napolje, Nisi ti jedini Što ovde čeka! Izlaze ljudi pognute glave, Bolest isteruju, U...
Probudimo se recimo u četvrtak Zagrljeni Ispijeni od noći Zadovoljni, A ne samo zadovoljeni Probudimo se i pokušajmo da istrajemo duže od malenog leptira U želji da nam svaki dan bude četvrtak Probudimo se i umesto jutarnjih novina ti mi čitaj sa usana, ili...
Noć je. Gluvo doba, za neke. Iznad mene nema plafona, nema krova. Samo nekakav komarnik, koji nije planina u Bosni, a ja ga zovem šiber. Zidovi od platna, tankog, zelenog. I sve čujem i sve osećam. I žubor omiljene mi reke, i zvukove noćnih stvorenja,...
Sedeo sam u ćošku svoje sobe, dok je napolju je padala teška kiša, lupala po limenim krovovima automobila, kineskim kišobranima i starim crepovima. Brojao sam sate i minute i želeo samo da jun odnese sumorni maj, kao da će sunce odneti sve brige i strahove. Sedeo...
Dvadeset minuta mi je trebalo da se popenjem na krov. Pijan sam kao čep, al reko ajd’ da ispoštujem proceduru. Ove moderne kuće, nemaš bre zašta ni da se u’vatiš. Još mi samo treba da se uključi neki moderan haj tek alarm, da vlasnik...