On nag u mojoj sobi; Između dva tela Samo gusti je dim nargile Sa ukusom nane. Na moje rane Pala je prašina. Soba je čista, Zadimljena. I nekoliko krivina Na posteljini. Ležiš nag. Svi prozori su razvaljeni. Vani odlažem svoje misli. Ti naglas po prvi put misliš I pričaš za oboje; Ja ćutim pod posterom Skali i Moldera Kolena modrih, Potpuno obijena Usred svog...
Često su se u tvojoj neposrednoj blizini na kuhinjskom stolu ili u fioci pa čak i u ostavi za tegle nalazili oštri predmeti. Umesto penkalom pisala si njima. Inicijali misli i poneki stih našli su svoje mesto tu. Duboko zariveni ispod tvoje bledo bele kože oblepljene flasterima prošarane ogrebotinama kao ružinim trnjem. To je bio tvoj čin samoodbrane nemogućnost da se suprotstaviš okrutnoj okolini koja te je svakodnevno postavljala na stub srama i izgalala poniženjima najgore vrste zbog...
dogodi se da nećeš a ustvari hoćeš a nadaš se da ipak nećeš i ne znaš šta hoćeš da li zato ljudi govore „možda“ da bi rekli nešto što ne znači ni da ni ne već otvara mogućnost za nešto što postoji a možda ne bi trebalo da postoji ili samo visi u vazduhu kao neko obećanje dato...
Ti bi i noćas slušao jazz. A ja bih slušala tebe. Dok ćutiš. I kada se nasmeješ. Onako lagano i toplo. I nikada se ne bih zasitila, upoznavanja tebe. Tok skrivenog i neočiglednog. Iznova i iznova bih se radovala, što umem da ti izmamim, taj čarobni osmeh. I nikada mi ne bi dosadilo, da te gledam. Dok ćutiš, i...
Mirišem kožu. Tražim tragove one pomrčine, mrko nebo i sene, koje se obično kače za nju. Tražim sumrake, pocepano cveće i nežne mirise zemlje posle kiše. Trljam kožu. Želim mahovinu pod prstima, želim ono veliko drveće od kojeg ti se vrti u glavi dok ga gledaš,...
Sve njegove kompozicije inspirisane su korom banane. Glatki žuti ogrtač nosi lagodnost mlečne čokolade nakon višečasovnog gladovanja. Otpatke lepi po zidovima. Skriva ispod tepiha. Zbog njih je kao dete poželeo da plovi okeanima. Da doprinese podeli koralnih grebena. Ne žudi da se nasuka na mediteranska...
Samoća Sada ima ukus Tvojih usana A volela sam ih. Nedostajanje Sada ima Tvoja kolena A na njima sam nekada bila srećna. Tuga Sada ima večnost Našeg poljupca U 05:30 ujutru. Suze Sada imaju miris Tvoje kože A mislila sam Da mi ne fališ Baš nimalo. Autorka: Marija Jovanović Fotografija: tumblr.com ...
Danas se učenje skupilo u škole. Neki klinci će početi da uče azbuku i brojeve. Nekima će ići lako, a nekima teže. Neki će skontati da će vrlo brzo zaboraviti ono što im je išlo lako, a da će ono teže, i te kako upamtiti....
Pod meku ti se uvuku kožu rukama čvrsto zgrabe ti srce usnama toplim za se te vežu očima ti do duše prodru a onda...
Odeća je vlaknast, tekstilni materijal koji se nosi na telu. Nošenje odeće je uglavnom ograničeno na ljude i karakteristično je svim ljudskim društvima. Ali, kako je sve počelo?...