Znaš, svi mi imamo repove. Neki su glatki, neki imaju bodlje, a neki su toliko očvrsli, da podsećaju na „materijal“ sličan zubima. Te repove skrivamo pantalonama i haljinama. Nekad njihovi krajevi samo onako malo izviruju iz džepova. Nekad te krajeve otkrijemo bliskim ljudima. Ali samo nekad....
– Zapali i meni jednu.- govorim molećivim glasom uz onaj “neodoljivi” pogled. – Neću, rekla si da prestaješ. I ne gledaj me tako. – otima mi cigaretu iz ruke mršteći se. – Pa prestajem. Svakog dana. Po par puta. Odgovara mi jednim “pff” kroz zube i nastvlja da...
Dođe tako dan kada se sateraš u ćošak. Znate onaj ćošak na koji vas upozoravaju još od malih nogu. Prvo da paziš da se ne udariš u njega, potom vas tamo pošalju za kaznu ili prete istim, a malo kasnije ti kažu da ne sediš na...
Nisam ni primetila kad je pustio muziku. Išla je savršeno tiho i neprimetno u pozadini. Valjda to tako sa njim ide – neprimetno. I mrak je pao. Neprimetno. I on sasvim primetno leži blizu mene. Sve zvuči kao soul Marka Luisa: „U mojoj sobi mrak i čim...
Bioskope volim Ni sama ne znam zašto Ali ih volim I kokice tamo samo Iako mi vani nisu Naročito mile Ne znam Volim ta krasna mesta Otkako za sebe znam I mučno mi bude Jer ih zaboravljaš I bioskope i kokice U njima Tebe i mene U poslednjem redu Gde šćućureni Gledamo strašnu neku scenu Pa se posle smejemo Nije baš toliko strašna...