Skrivam se u slikama Salvador Dali-a sa pisaćom mašinom i vječito otvorenim prozorima. Misliš da je pametno slati mi anđele špijune? Pernati sanjari ostavljaju tragove po mom jastuku, po hartijama ja uvijek znam da si bila tu. Ako odem ugasi stolnu lampu nad mojim knjigama i pobrini se da je ona repača u kojoj sam kuhao kafu sate pred zoru pomjerena...
Pjesme treba pisati o ljudima što putuju svijetom Sabiruć’ historiju u memoar ili je prosto žive Zatvarajući oči na mjestima na kojima je Jahao Aleksandar Makedonski ili možda Kleopatra Spuštala svoje tabane. Pjesme treba pisati o zidinama Onima koje su srušili tenkovi ili ljudski pogledi O svakoj prostoriji u kojoj je čovjek Osjetio strah...
Danas, umro je starac u mojoj ulici. Gotovo kao i sve drugo, to me podsetilo na tebe. Sahrane su te uvek plašile kako nećeš imati dovoljno vremena za sve o čemu si sanjala. Zato si me na kraju i napustila. Jer previše razmišljam za svoje dobro. Ne priznajem svo dobro koje je...
Rodio sam se pukim slučajem. Ni na kraju, ni na početku nedelje. Znam to jer mi datum piše u ličnoj karti. Nekada, negde, moj otac je upoznao moju majku. Gde i kada ne znam. To nigde ne piše. A znam samo ono što sam imao gde pročitati. Kada sam stasao stavili su...
Opet si tužna. Ma nisam. Jesi, ajde reci. Neću, reći ćeš da preterujem. Ajde, čekam. A samo mi se plače. Mnogo. Pa što ne plačeš. Pa ne mogu. Pa i ne treba. Mlada si, lepa, pametna, imaš mene koji te volim, šta ćeš više od...
Nije se desilo prvi put. Razgovaramo, dotična se hvali svojom diplomom, zaposlenjem, snalažljivošću i pameću. Kaže, konačno, diplomirala, sada radi i nema više učenja. Eto, to je rekla jedna akademska građanka naše akademske države! Nema više učenja. Stvarno? Sve se svodi na to da se zasitila slova, da ne...
Ispred tvog lika je dim od cigarete A i tvoja ja pojava je isti taj dim Neprozirna, siva I bez postojanog oblika Mislila sam da sam pročitala dovoljno knjiga Da bih mogla da čitam ljude Ali nisam pročitala dovoljno Da bih pročitala tebe Flaširana ljubav. Mislila sam da je koristim samo kad se sjebem...
Nostalgija? Riječ s kojom sve počinje i završava. Ona koja je jaka da uhvati i najhrabrije srce. Ulovi te onako nenadano u beznađu i baci te na hladno tlo. Ponekad se oklizneš zbog nje. Na ledu si, bolan i zabrinut. Nisi mnogo za sebe zabrinut. ...
Gradove pamtim po knjigama koje sam u njima čitao. Sutra letim, a još nisam spakovao nijednu. Dosadile su mi one uredno poređane u dnevnoj sobi. Previše su morske, sebične ili pročitane. Mesna biblioteka nalazi se u novoj zgradi, na uglu male raskrsnice. Sva je u prozorima,...
I kada odeš, Sretaćemo se U mislima, Mojim snovima, Na poslednjim stanicama, U praznim tramvajima I to će biti dani Bez tvog glasa, Dodira, Uzdaha Na mom jastuku. I kada odeš, Ja ću pisati O prošlosti, Sadašnjosti, O budućnosti neću Jer je nećemo imati, O tebi, O sebi, Pesme, Knjige, Možda ću ćutati Ili plakati, Ali jedno je sigurno I kada odeš, Ja ću pamtiti. Autorka: Marija Jovanović Fotografija: tumblr.com ...