Kasaba je mirna, maglovita kotlina Na vetrometini kuknjave kasablja Kasablje je (pogađaš) osoblje kasabe Jer svaki pobrojani postoji Samo dok služi svome kasabinu Kasabin je uvek jedan A kasablje liči ko mućak mućku Ako laješ preventivno I ujedaš onoliko koliko laješ Odgovoran si prema sebi i kasabi I bez pitanja tvoj odgovor je uvek tačan Drži...
Tvoj san je jedna pijana obala za sve moje mamurne ptice. Tamo su ljudi psovali suncokrete, a noć se zvezdala u lišću. Ne budi se, zbog onih ljudi sa licem od peska koje uvek pitam, u prolazu, koliko bi me volela da ti onog dana, nad modrim usnama Beograda nisu uzeli sluh za moja tri duga akorda? Od tada, ja imitiram loše naštimovani klavir. Ne budi se. Još uvek možemo da...
Ana je imala sedam godina kada je na poklon dobila pozlaćeni kavez sa dve šarene ptice u njemu. Ptice su bile vesele i živahne, poskakivale su i cvrkutale po ceo dan. Razlikovala ih je po tome što je mužjak imao crvene obraze i kraća perja...
Ni svjetla, ni zvuka, ni traga nečemu živom. U potpunom mraku čujem jedino svoje disanje i otkucaje srca u dubini svakog udisaja. Osjećam kako mojim venama struji hladna krv a prsti na nogama ne prestaju da trne. Svijest mi se guši u napadu panike dok...
Znam da zvuči otrcano, ali ja stvarno volim svoju trudnu ženu. Ona je sada veća nego ikad. Okreće se kao morž u našem kauču svaki put kad okrene stranu romana koji čita. Kad stanemo na vagu – lažemo se. Ona kaže da ima manje, ja...
Ne ide. Ne razumemo se. Možda treba da odemo negde. Da nađemo taj vrli svet. „Nema novih svetova“, kažeš. Dobro, šta da uradimo. Da stvaramo? „Suviše si optimistična“, kažeš. Možda. Nosim se sa životom najbolje što znam. Kako god da okreneš, ipak se ujutru uvek prve oglase ptice. Ne znam koje. Možda one...