Sinoć je bila žurka podrške Svratištu. Ne znam. Od jutros se osećam toliko srećno i ispunjeno da sam dosadna samoj sebi. Sreća pa me mačka ignoriše. Neverovatno je da sve može kad ljudi žele. Ljudi dela, a ne reči Ljudi. Ljudi koji su "mali", "obični", ljudi bez...
Svake godine se 11. oktobra obeležava Međunarodni dan devojčica. Taj dan posvećujem nekim svojim omiljenim devojčicama, koje sam upoznala u životu, koje su u svakom delu mene svakoga dana, a ne samo na ovaj međunarodni: Eni iz Zelenih zabata, koju verovatno znate kao Eni iz puta...
Vraćam se kući sa posla idući Knez Mihailovom ulicom. Sunčanom, letnjom, sparnom Knez Mihailovom. Sija koliko je lepa. Hodam sa glavom u oblacima i pogledom biram izloge pred kojima ću da zastanem. Taman da uđem u „Zaru”, pogled mi padne na baku koja prosi u...
Stajao je pored prozora, velik i mračan, prekriven crvenom kadifom. Iako obasjan suncem, nije mi ulivao neko povrenje. Dok sam ga posmatrala, nisam mogla da potisnem u sebi osećaj da počinjem nešto, a nisam volela početke. Bila sam loša u počecima. Nisam volela ni tu sobu....
On se rodio 1912. godine, u Vukovaru. Godine Prvog balkanskog rata, godine koja je možda poznatija po tome nego po njegovom rođenju, ali on se rodio. Rodio se u gospodskoj porodici, majka mu je bila operska pevačica – koloraturni sopran, kako je stalno naglašavala, a...
Stajao je na sred autobusa i svirao je. Violina je bila stara i on je bio star. Muzika je više mučila nego što je zvučala, ali njemu to nije bilo bitno, njega je hranila. U autobus je ušla kontrola. Starija žena koja je sedela pored mene...
Život možeš izmeriti jednim koferom. Kad se rodiš, sve što ti treba stane u jedan kofer. Dve obične pelene, jedna švedska, benkica, kapica, čarapice, jaknica u zavisnosti od toga da li si se rodio leti ili zimi, flašica, cucla i talk. Nisi još pošteno ni shvatio...
Želim male stvari. Za početak da ima kafe kad se probudim ujutru. Kad ustanem i rešim da se priključim danu koji je počeo, želim da ga počnem sa kafom. Želim i da ćutim s nekim ujutru, da ga gledam i ćutim, samo da je tu,...
Izlazim iz Upravnog suda, a za mnom izlazi žena. Vuče četiri torbe. Pitam je da li joj treba pomoć, kaže da ne treba, ali joj treba društvo. Nisam oduševljena, ali sam vaspitana. Čekamo autobus, a žena priča. Njoj treba da priča, ali meni treba da...
U autobusu je nepodnošljiva gužva. Sedim i vozim se unazad. Tako ja oduvek u životu, vozim se unazad. Gledam napolje u mrak, ali ne vidim ništa. Volela bih da je i u autobusu mrak, kako ne bih morala da gledam ljude pod veštačkim svetlom. Da...