Noćas kada gore Džamije, Katedrale I crkve, Noćas kad se ruše Iluzije o večnosti, Možda ovo bude, Noćas, Moja poslednja pesma Kada nožem moje srce, U mraku sačekaju ljudi I na prepad ove grudi, Raspore neznanjem. Možda umrem noćas Il’ živa večno ostanem Dok neki slučajni plamen, Noćas kada gore Katedrale, Crkve i džamije, Ne podseti da večnost Po iluziji samo traje. I ništa više. Autorka: Elena...
Nemoj da budeš kao neki ponedeljak Da me pozivaš na odgovornost koju prezirem Ni utorak, da se samo nadovezuješ I vučeš za rukav Sreda je nekako previše sredina A ti nisi za sredine Četvrtak je pak baš nebitan Kao i petak Sve nešto obećavaju ali uzaludno Subota je neko kome se svi raduju Al je...
Da li bi napisala celu knjigu, za jednu posvetu? Verujući da ćeš u njoj, reći sve ono, o čemu neprestano, pokušavaš da pišeš. Misliš da će tih nekoliko, kratkih, uobičajeno indirektnih reči, biti dovoljno? Da objasne sve, što nikada, nećeš razumeti. I što nikada nisi pokušala, da izgovoriš. Jer govoriš samo ono, u šta veruješ. A u tu iluziju, nije bilo lako poverovati, uprkos...
Pogledao sam gore. Jabuka s najviše grane visila je u mom oku. Sedeo sam u samo sebi prirodnom položaju, osećao da su noge najduže kada ih presavijem toliko da tabanima opipam butinu. Ako se odlomi, ne samo da će mi iskopati oko, već i nepovratno...
Mi smo se pronašli negde izmedju početka i kraja koji traje. Jer s tobom se ne započinje. Osobito Posle ljubavi, Mome Kapora. Koenove ploče, hotelske sobe bez broja, bombonjere na staklenom stočiću i poruke u dnu džepa crnog kaputa. Košulje boje cimeta i svog onog Crnog...