staćemo na jednu ulicu ti iz taksija ja iz pokvarene dvanaestice tu negde nasred Slavije iznećemo neke zahteve reći ćeš kako nemam nikakav razlog da te mrzim zapravo nemaš ni ti okrivićeš moju ličnu kartu jer laže nisam toliko mlad činilo ti se uvek iznerviran jer sam dva puta pao u dvanaestici zapaliću cigaretu posle dva dima ću je zgaziti setiću...
Podigni uvis ruke, Neka svet vidi kako od nas ne ponosiš ništa; Lak ti je korak - davljenik sam na obali suze, Uhvaćen za slamku - što u obliku prašine, vratiće mi vetar. Podigni ruke uvis, Jer reč drugih pada nožem na moje; Na skupini pseta ove kosti lome, A odneo ništa...
U noći kad se ljudi Po kućama osipaju Dvaput proveravajući Dvaput zaključavajući Ulazna vrata Dok zebnjivo polažu U krevet Kao u grob Telo puno krvi Ugrušene Luna se prelama Kroz krošnje Hrani ponoćni požar I svet je talac Njenog hira U ta nedoba jutrim Dečački poskakujući Dečački maštajući Žudnju Tamnih očiju Njena mesečina Kroz grane Njeno svetlucanje Kroz trepavice I žamor, odasvud -Vučja su to posla Autor: Predrag Milovanović Fotografija: weheartit.com ...
Mama je umrla. Što je zbilja glupo. Jer svi znaju da mame to ne rade. Ne znam šta joj je to trebalo. Mogla je umesto toga da isprobava letnje haljine ispred regala. Ili da muti puslice u kuhinji, pa da joj opet ne uspe. Svi znaju...