…sebe

Između redova, u našoj poemi čitam, kako se spotičem sama o sebe, o obe svoje noge. I dok leva žuri za desnom, desna kaska za levom, u tom raskoraku ja zaboravljam, ja uporno zaboravljam voleti sebe. Onako smetenu u slutnji i naivnu u verovanju da opet neće ispasti naivna. Tako slutnja postaje jedinu u šta verujem dok zaboravljam, uporno zaboravljam voleti sebe.   Ne zameri mi što pored tebe učim ponovo voleti...