Trošim dane uzaludno i čini mi se kao da ne postoji način da to promenim. Nemam vremena, nemam novca. Zaglavljena sam sa poslom koji ne volim. Nemam drugi izbor, nemam čemu da se nadam. Izgubila sam na težini. Imam osećaj kao da ću poludeti. Znam...
U autobus 37 prema Trgu ušao je, naizgled prostodušan sredovečni čovek nosio je torbe i nekakav naivni, glupi osmeh pun entuzijazma poput onog koji nose brucoši na svojim svežim, lepim licima kad pomisle da su fakultet, Beograd i ljudi samo njih čekali. Pridošlica iz unutrašnjosti zemlje tražio je, poput milion ljudi ovog grada priliku, šansu i mogućnost. Tražio...
Tog jutra sam se probudio pola sata ranije. Svetlo je izbijalo iz tvojih pluća, ukrotilo kapke kao kolena pad s visine. Otišao sam rutinski. Isplanirano poput arhitektonskog nacrta. Prethodne noći, duh ti je oblikovao usne. Pokretale ih moje oči. Tad sam uživao pakujući kofere. Jer...
Ne znam koliko vam je uopšte bitno to što sam se danas tuširala ledenom vodom pola sata kukajući i sedeći u tuš kabini dok me je obuzimao osećaj da vibriram - - nisam ovde i ovo se ne može dešavati; izašla sam nasmejana. Gledao si u ekran, izgubljen...
Rekla je da joj je muka od tog posla više. Da joj bude muka od same pomisli da ujutru kad se probudi, mora opet da se obuče, očešlja, obuje i ode da radi. Da joj je muka od toga što je niko ne poštuje i...
Kao dete sam se uvek klonio stare katoličke crkve na kraju svoje ulice. Kad god bih se zaigrao sa drugarima i lopta nam otišla u crkveno dvorište, ona bi ostala tamo. Ja sam odrastao, ljudi su dolazili, odlazili i prolazili kroz moju ulicu, ali crkva i moja...
Kada sam bila osnovac, plakala sam zbog prve četvorke. To nisam smela sebi dopustiti. Petice su nekada bile ukrasni pečati u obliku leptirića, a onda su postale taj predivni broj. Nisam želela da budu zamenjene ni jednim manjim brojem. Sve dok nisu došli časovi hemije...
Ne volim krajeve. Pa čak ni kada su krajevi perioda koji je umeo ponekad biti težak. Krajevi u meni bude setu. Melaholiju. „Čudnilo”. Prazninu. Ne volim krajeve. Sećam se, u detinjstvu, umeli su me rastužiti čak i krajevi serija. Završeci. Taj, neki čudan osećaj da...
- Ooooo, pa moraš častiti! Divno, stvarno si zmaj. Taj novi posao stvarno super zvuči. - Pa eto...
7:26. Ležim u svom tipično razbucanom krevetu, sa netipično kratkom razbucanom kosom i sunce me štipa za oči jer, naravno,opet nisam spustila roletnu. Grabim laptop, da kažem ponešto. Nisam skoro. Prvo hoću da kažem – spuštajte roletne, ljudi. Ja živim na trećem spratu pa je progoniteljima teško...