- Je l sreda danas? - Nije. Jel hoćeš da bude? - Hoću. - Dođi. Plašila sam se da ti se dopao moj ego i ono što on ljut iz obesti govori kad je sam ili kad je pijan. A dugo je sam. Ponekad pijan. Pa...
Nema tog inata, ega ni ponosa Koji bi zamjenio iti gram ove spokojne praznine u meni. Stalno ju pipkam i promatram, Sumnjičavo preispitujem iz svih uglova...
- Ne jede. Ubija se od alkohola. Cigare proždire. – kaže, grleći prstima svoju kriglu - Stvarno bi trebalo da popričaš sa njim. - Ne, sa njim bi stvarno trebalo da popriča nutricionista. Ili psihoterapeut. Ne mogu ga ja naterati da jede. Ili, još crnje, da...
- Kako si? - Spavam, gledam loše filmove, slušam tužne pesme i jedem sladoled. - Matori, šta si ti? Bridžit Džons? Sjebana tinejdžerka? – kezim se. - Ne mogu da je izbacim iz glave. - Ti to imaš emocionalne sposobnosti? - Čekaj da ti pustim onu pesmu...