Čita mi se neka knjiga, da lagano misli idu niz red, uspore hod i otkucaji srca umire se, kao da je san. Nedostaje mi nemo iščekivanje i topla ravnodušnost još nepročitanih strana, naslaganih u knjige na polici do. Namerno su tihe, blago začikuju a znaju...
Kako se lako spetljaju reči kad počnem o tebi. Razmišljam stalno, ali o tebi izbegavam. Svakakve neke rečenice bi da se kažu, da se otvore i oslobode tišine, al' mi ne dozvole da ih zapišem. Kao s namerom se upletu i sintaksa postaje, i inače, sasvim besmislen zbir slova. A istina je uvek jednostavna, i nema mnogo...
Konzerviram osećanja - neostvareni grčevi i ostale slabosti. Zadrži dah, opet će nešto staro isplivati - neću pročitati. Dosta je utvara, grlo me izdaje i za banalnije stvari. Hiperemotivna - proći ce. Otplakaću noćas i nećeš to videti. Od vina se zasmejem, oči se cakle… Cakle se, ne pitaj mnogo. Ne znam da li dobro je da znaš toliko - sve slabija postajem. Ne...
Svake noći pomalo odrasteš. Onih noći kad se oblaci navuku preko prozora i prikriju mesečinu. Tad otkrivaš sebe sebi. I ? Nema ničeg novog. Samo zaboravljenog. Ili onog što si mislio da si zaboravio, a nisi. Ostalo je da leži i poslušno ćuti. I dalje si isto dete, kao i godina pre unazad:...