Napravićemo kućicu na drvetu Uz kafu svako jutro slušaćemo ptice I za doručak ćemo hraniti i veverice I disaćemo punim plućima Ponećemo samo najosnovnije Odložićemo telefone, pogasićemo sve profile na društvenim mrežama (da, čak i ja) I ponećemo taj tvoj gramofon i one otrovne kafe koje piješ Pisaćemo pisma voljenim ljudima Vesti nećemo...
Mrak je legao na iskrivljeni, beli drveni prozor poput dubokog crnog pliša i nikako se nije mogao videti hodnik ogroman sivi zid i gomila komaraca koji su nasumično uletali do sijalice oko nje i nazad napolje. Gledajući u ogledalo u svoje pune usne, slabu, mokru kosu ožiljak na obrvi i veliki mladež opčinjena pogledom izvan kupatila tom gustom prazninom stalno osmatrajući hoće li se...
Sve prave ljubavi su tužne. Ili barem tako kažu pesme. Sve prave ljubavi su nedoživljene, prekinute u koraku i snu, neispričane priče, nedosanjani snovi. Ima nešto u tome, u toj misteriji nedoljubljenog para, kada dvoje razvoji sudbina, drugi, okolnosti. Šta bi bilo, da smo samo...
Dom je tamo gdje se snalaziš i kad nestane struje u ponoć. Mrak. Dunkel. Crno okružilo me večeras. Mora da je vjetar prevrnuo stup. I kiša kao da ne pada već leti na njemu. A ima je bome. Gledam kroz kuhinjski prozor. Ulica je prazna. Noć je svijetla kao dan kada nestane struje u najkasniju uru. Ne dotičem zidove dok hodam...
Ponekad dođe dan u kom ti ništa ne ide. Seliš se, ruku punih torbi i kesa, i glave pune neophodne papirologije. Kasniš na autobus i kasniš na šalter. Ne uklapaš se svojom čupavošću u skockane prilike na ulici, ne uklapaš se svojom pospanošću u užurbanu...
Uklapaš se negde u moju tminu. Svetlost je precenjena. Ti ne kvariš mrak, ti se savršeno uklapaš. Ne pitaš, ne osuđuješ. Ti razumeš. Prepoznaješ moje nijanse. Teške boje. "To see eye to eye with." Da slušaš pogled, da razlikuješ um i razum. Tugu i setu. Mrak i tminu. Da ne zapadnem u...
Moje iskustvo u radu sa decom ometenom u razvoju je suviše lepo da bih ga zadržala za sebe. ...