– Tvoji postovi su preteški. Predugački. Sarkastični. Ironični. Nerazumljivi. Suviše lični. Interni humor. Previše Balaševića. Premalo Balaševića. Promovisanje neodgovarajućih knjiga (?). Traženje publike za svoja raspoloženja (Yes, they are). Hvalospevi prijateljima (Da, kad ima zbog čega). Psihoterapeutski dnevnik (Bar ne plaćam nikoga). Previše religijskih tema....
,,Nemojte se još oblačiti, molim Vas...
U početku beše patetika. Nakon nje lirizam. Ironija polako dolazi. Prepliće se sa lirizmom i on ostaje njome trudan. Ali, uvek reč beše izvor smisla. Imala sam osam godina i živeli smo na strani ulice do koje sunce jedva da je dopiralo. Njegovi mlaki zraci sasvim...
– A šta se s tobom dešava? Ćutiš! Ne vrištiš više onako nad svetom i na svet. Jesi li se uplašila? – Ne! Nisam se uplašila. Umorila sam se. Zaronila sam u tišinu i nikako da isplivam. U tišinu sa njim. Neželjenu. Onu koju smo zamaskirali praznim...
Koraci su slomili tišinu U postelji spokoja isprepltene reči kao udovi Gde dvoje u jednom nestaje U kavezu zarobljena usamljenost I nebo bez sivih ptica Tada...
Jedan Veliki reče da su u životu najlepše želje. Jesu, ali ono sto je neophodno ponavljati, čega smo svesni samo na verbalnom planu, je da su želje najlepše već po samom svom postojanju. Po načinu na koji nam pokrenu emocije i oboje dane maštom. Po...
Meni nije bio potreban Balašević (iliti subjekat njegove pesme) da mi krene šav na čarapi...
Zora ima godina toliko da se svako ko je vidi da (i kako) vozi može zabezeknuti. Danas smo nas dve krenule na Frušku goru da uzmemo neke slike i knjige. Kroz ravnicu vozi meraklijski. Povremeno pokupimo ponekog stopera-sećanje, pa joj pogled zamagle suze. Po mađijanju očiju...
Ima dana u kojima bih svoj život mogla označiti periodom između dva sređivanja ormana. Kada sunce ili kiše iznenade, ja iznova otvaram njegovu čeljust, vadim sve sa polica, smeštam na krevet, slažem i preslažem, dok ne postignem varku da sam došla do idealnog rešenja. A...
Došavši iz neke svoje tame Izgrizao je sve moje strahove I postao jedini Kada se u tamu vratio Ostale su brige Od kojih se ne mogu korakom ka visinama skloniti Igračka voz Pravili smo male svetove u krugu I mahali vozovima Koji bi se uvek vraćali na istu tačku Iznova i iznova Prerasli smo svetove u...