Nevidljiva ruka je protresla suvenirsku kuglu u kojoj je zaspao naš grad, i po betonskom telu prosula belu sujetu decembra...

02 jula, 2015 /

Kada odeš iz grada, koji više nije tvoj, i dođeš u drugi, koji će zauvek ostati tuđ, život je čekanje na staničnom peronu, večni intermeco između mahanja i zagrljaja...

04 maja, 2015 /

Ti si znala –   kad pesnici zaćute, i krik ne okuju reči u stih, nešto u njima sigurno umire...

17 aprila, 2015 /

Mnogi odlaze, umorni od ove igre preživljavanja, i ja ih ne krivim zbog toga...

02 aprila, 2015 /

  Dok smo se okrenuli, u našem smehu je prezrelo voće ružičastog leta,   i jedino još iz sećanja pružamo ruke, i skriveni od pogleda, krademo trešnje detinjstva,   koje sad čuvaju duhovi mrtvih komšija.   Lelujave odsutnosti sviraju bluz napuštenih ljuljaški, i rašnirane patike same skaču u centar sveta, kad uspomene vetar zavrti kao čigru...

11 februara, 2015 /

  Htela si da te pretočim u reči;   jedan papirnati portret ljubavi, da ga imaš na zidu.   Dobila si pesmu, i sad te buni: što u očima nosiš lelujavi smeh trava u koji želim da uronim, i sa prvom lunom sklopim mozaik prolećnog neba nad nama, dok brod žudnje tiho uplovljava u krvotok tvoje ruke, da...

25 novembra, 2014 /

                     Sreli smo se u mimohodu, i podelili jedno ukrštanje pogleda sa osmehom koji u strancima traži prijatelje...

21 avgusta, 2014 /

    Naša ljubav je pucketava ploča na gramofonu, izgrebana nežnim rečima u začaranoj vrtešci...

25 jula, 2014 /