rekom plove odrazi zaljubljenih narcisa vodene trave na nemirnom gležnju – prsti utopljenika srce je gluvo za tuđe aritmije svet se u sebe zatvorio školjka egoizma preživa crne bisere pluća bez smeha poste tišina ne probija maligni humor na jeziku Autor: Darko Stanković Fotografija: favim.com ...
sunce i dalje izlazi na istoku cvetaju japanske trešnje urezuje haiku u sva 4 godišnja doba ostrvo ćuti ostrvo prašta ali ne zaboravlja zaborav je sličan cunamiju ako je cunami nasilje mora zaborav je nasilje mozga u bekstvu od savesti Autor: Darko Stanković Fotografija: favim.com ...
u sanatorijumskom parku kosturi se otimaju sa drvećem o zalogaj sunca vetrovitoj ruži kidaju latice natečenim alveolama kradu zrna iz peščanog sata dok se ljudi sa košarama gibaju ka betonskim paviljonima ko u upalim očima prepozna prepoznavanje – zamiriše na zemlju. Autor: Darko Stanković Fotografija: germanhistorydocs.ghi-dc.org ...
generali se vraćaju kućama bez lovora i epskih atributa izlaze iz televizora skidaju sa zidova svoja uramljena lica daleko od probušenih vojničkih šlemova treba ponovo ličiti na ljude ucrtati mesta budućih hodočašća i što pre zaboraviti tuđa na krvavoj kartografiji masa dočeka se leluja kao pocepana trobojka na vetru autistično ponavljajući svoje istine pokušava da sinhronizuje reči himne na...
ova jesen je blaga kao raičkovićev pesnik koji ponovo radi na ciklusu o lišću kao dete sa očima punim kiša u sebi nema ničeg pretećeg ali stari jesenomrzac u meni želi da joj bacim smrt u krilo kao čarnojevićev dvojnik bez smisla i cilja zagacam po blatu panonije ljudi imaju ogledala umesto lica i retko izlaze iz sopstvene...
mi smo kao deca skupljali gelere ko oni srećniji po parku kestenje celo jedno podrumsko leto igrali žmurke sa krilatom smrću i iz dobrog mraka psovali nebo na radiju pratili statistiku užasa u kućama od karata prepoznavali imena svojih vršnjaka i spremali im sklonište u sećanju uz zloslutnu pesmu sirena rano naviknuti na ubistva prezreli ratne igre na...
tu i tamo tek neke usne blagoslovi smeh poneka reč uznemiri okean u oku ponekad i srce postane suncokret i uči se žudnji neko udahne trenutak izdahne stih kraj mene prolaze ljudi Autor: Darko Stanković Fotografija: favim.com ...
još jedna ukleta šetnja kroz uspavani grad hodam tiho da ne uvredim mrtve i bacam dah pod kragnu dok žarulje namiguju praznoj ulici svim stvarima daju jauk zubi košave Autor: Darko Stanković Fotografija: favim.com ...
sve dok nam se mozak ne nasmeši pod neonskim svetlom sa nemirom u vilicama grizemo noć tražeći hemijsku romansu prostor je pun hipi zombija i devojčice sa cvetom u kosi mirišu na šezdesete dok anđeli ekstaze kušaju bliskost isprepletanim jezicima u sluhu nam zuje električni psalmi i jutro nas čeka sa istim raskršćem na svojim putevima i...
