Ako se desi da zaćutim Rasporite mi grudi Ispunite ih zemljom I tu zasadite drvo Đubreno mojim telom Neka iznikne stablo A gusto zbijene žile neka ophrvu Moje preminulo srce U ono doba kad sve se budi Zeleno lišće zabrektaće mnome Vi se tad skupite pod granjem bujnim I urlajte umesto mene koji ćutim Autor: Janko Milošević Fotografija:...
Ćutim Naprsla od reči Koje u sebi držim; Ćutim ti, Svoje pokrete, Pokrete tvoga tela, Tvoj glas I njega ćutim. Ćutim Iz moranja što se predstavlja kao izbor, Iz dubine stomaka; U glavi gde još mogu toliko želja o tebi da skupim. Ćutim ti vreme koje nemamo, Ono isteklo, Ono što će doći; Jer ja znam koliko mogu Ne znam koliko...
- Šta mu fali? – pita me Beka iznervirano. - Otkud znam. Ništa, valjda. - kažem, i tek da se ne nervira previše, dodam ono što zaista mislim – Sladak je, baš. - Pa daj, tebra, takav bombon ti se nabacuje, a ti hladna k’o boza, što...
Sama sam. Okružuju me putevi koji nikuda ne vode i tišine koje mirišu na uspomene. Hodam, nesigurno i polako, uplašena svake litice niz koju me ovi koraci mogu odvesti. Slobodna i zarobljena u isto vreme. Takav paradoks jedino ljubav ume da priredi. Slobodna, jer više...