Verujem u prošle živote, jer ti si nešto što se desilo u jednom. Ti si delirijum koji traje mesecima. Ti si kraj avgusta, semafor i sunce koje ti zlati kosu onog dana kada si kročio u mene, u moj nemir, potpuno nepozvan. Ti si ono mesto na klupi...

Neki počeci nas iznenade. Ne možeš ih zavezati u čvor sa novogodišnjom jelkom, pričom o Deda Mrazu i preokretu koji sledi. Nekad se početak desi negde u sredini. Obično ga Žmu izmisli, a ja nažvrljam. – I šta bi ti bio u sledećem životu? – Čobanin...