Previše si daleko da ti razvodnim san. Ne čujem ništa, ni srebrne jelene dok zapliću rogove u moje glasne žice, i raznose vrisak, negde, da procveta, na poljima tvojih zenica pod svodovima od mraka i tkiva. Previše si daleko i dostupnija nekome čije ruke samo prividno grle tvoje srce i uranjaju u njega, kao nespretna deca u nebo puno trešanja. Previše si daleko, predaleko. Izmičem mesec ispod oblaka utrnulog, da...

07 juna, 2019 /