- Razmišljala sam malo. Možda treba da se pomirim sa njim? - Kako to misliš možda i malo? - Ide jesen, a on je znao lepo da greje i grli. - Da se ja pitam, razmislila bih o drugoj opciji. - Nema drugog, Tijana! Svi posle njega su bili...
Te noći si nestao negde između mojih prstiju i svojih htenja. Pročešljala sam ti telo, umrsio si mi misli. Na krevetu smo ostali poput dve daleke mrlje. Dve čvrste fleke koje jedna drugoj katkad nazovu ime. Čujem: -Jelena...
- Moraš hitno da dođeš! – presekla me je Nađina mama. - Šta se dešava? - Već par dana ne ide u školu, bolesna je i neće da priča. - Slušaj, nisam pripremljena za dečje bolesti i ćuškanje u školu. Moje oblasti su bajke, ljubav, sladoled i pokretne...