Čula sam buđenje leptira, priroda me zove napolje. Kao deca kad vide prvi sneg, lice mi obasja osmeh i tada žurno krenuh da potražim rolere u staroj ostavi. Odškrinuh vrata nabrekla od kiše, leda i tek minule zime. Tama mi prekri oči, u nozdrvama osetih miris prošlih...
Sela je uz zamagljeni prozor sa pogledom na ulicu držeći u rukama šolju toplog čaja od mente, koji je upravo spremila. Kako je još bio vreo, a šolja neizdrživo prenosila tu vrelinu na njene dlanove, odložila ga je na policu, da se malo ohladi. Skrstila...
Odrasli smo zajedno. Mnogo te volim. Sa tobom sam prohodao i progovorio. Pružila si mi najlepše detinjstvo i prve ljubavi. Omogućila si mi da se bavim sportom, naučila si me kako da pobedim i podnesem poraz. Mislio sam ćemo ceo život biti zajedno. Ipak, vremenom...
Danas živimo u takvom vremenu i svetu gde su nam milost, molitva i praštanje neophodni. Tražimo spas u beznađu; davimo se u nesigurnosti, dok je vera izgubila svoj smisao. Čudno je to kako nam sudbina menja putokaze, smerove, dok se trudimo da oponašamo sebe u pustinji onoga...
Za gospođu Lenku, čaša vina je bila put do „tamo.“ Staza do „nazad“. Ono što je bilo „pre“. Ono što je ostalo „iza“. Sada je najjednostavnije bilo živeti kao drugi. Ujutro se probuditi, skuvati kafu, otvoriti prozor. Postojalo je „Dobro jutro“, „Dobar dan“, „Dobro veče“. Ta...
Ubeđuje me jedan prijatelj da bi u Srbiji, ili bilo gde drugde na svetu, uspeo, treba da budeš na pravom mestu u pravo vreme. On veruje da je sreća jedini faktor za uspeh u bilo čemu. Donekle sam saglasan sa njim. Mislim da je sreća...
Sunce se probija kroz prozorsko staklo. Pokušavam da pobegnem, ali ubrzo nemam gde. Ustajem. Navlačim trenerku, odlazim do kuhinje i stavljam vodu za kafu. Sledeća destinacija je kupatilo. Perem lice, zube. Opet nema kaladonta, trljam zube vodom. Vraćam se u kuhinju da zakuvam kafu, kafe...
Vrata je mnogo, ali je ključ samo jedan. Ne dajte da vas zavara to što još uvijek niste naišli na prava, pa da pomislite kako sa vašim ključem nešto nije u redu. Pokušaće da vas ubijede da je problem upravo u vašem ključu i da treba...
Svlačim sa sebe dan i odevam se u noć. Prilazim prozoru i širom otvaram šalone. Papir i olovka su na stolu, čekaju me da pozvonim, da ispišem tajnu šifru, ostavim je na doksatu i ugasim svetlo, a upalim san. Iz dubine, baš kao na filmu,...
Juče posle podne pozove me jedan komšija na kafu. Volim da idem kod njega, između ostalog, zato što ima malog sina, Milana. Sedma mu je godina. Obožavam tog malog. Ulazeći u dvorište zatekao sam ga kako se igra sa drugarom iz susedne ulice. „Zdravo, Mićko”,...