Dečko na biciklu je viknuo. Na francuskom, doduše. Zazvučalo je nešto kao “hej, regard u vuz alez!”. Meni je bilo svejedno šta kaže. Učila sam francuski četiri godine i nisam ga naučila. Iz inata. Ni Francuzi ne uče srpski. Ili engleski. Samo verglaju na francuskom...
Maj. Mesec u kome dani mirišu na sladoled i lale, a noći na smeh i držanje za ruke. Lagano otvaram oči i dok se zraci uporno probijaju kroz roletne, kao kakva dosadna štreberka u redu za odgovaranje, ja ležim sklupčana, u tišini.. Tišini koja je potcenjena. Tišini...
Ozbiljno, šta joj fali? Tijana je super kul drugarica bez koje ne može da prođe nijedna žurka. Savršeno se slaže sa petogodišnjacima, igra se sa rečima, lomi klišee na pola, a stereotipe u paramparčad. Mnogi bi njeno ponašanje nazvali nezavisnim. Mnogi i previše samostalnim. Malograđani će...
Kad pogledam svet i ljude oko sebe, tako mi nedostaje. Moja baka. Pričala mi je tako lepe priče, tako poučne i sada tako daleke, dok je pravila sir i topila kakao krem tablu na starom Smederevcu za moje čokoladno mleko. Govorila mi je o igrankama...
Sažetak: Danas se detinjstvo završava u dvanaestoj godini, dok je nekada bilo drugačije...