Rastope se noći kao mastlo u vodi i ostane samo trag na nebu da je mrak nekad postojao. Rastope se dani u šoljici čaja i na kraju se ne sjećaš ni šta si sanjao. Ostanu odjeci da mašu rukama kao krilima sa željom da jednom...
Što nisam postala slavna kao Mira Adanja Polak, što ti je bila prva želja (blagoslov), po mom rođenju. Mada, I ona je pre nego voditeljka bila stjuardesa, znaš? Što ti nisam posvećivala više vremena kada smo ga imali. Čovek se tako lako izgubi u sopstvenim glupostima...
Prvo što su nas na baletu učili jeste da treba da izgleda lako, toliko lako koliko je teško da čini se svako može to da izvede da ne vidi se kada dotakneš pod lebdiš postojano jedan santimetar nad zemljom nečujno graciozno nežno meko i svakad sa osmehom na licu da ne pomisli neko da boli boli li? kada...
Nikad ne mogu da zaspim Dok ne čujem huku voza K'o poslednji pozdrav pred Mauricijus Kao još jedna cigareta U rukama od teških vagona S kojima se Provlačeći i glavu Probijam kroz tunel I nastanim negde u Evropi Negde u Parizu Negde na trgu Negde u osamnaestoj ulici Da se zagledam u oči uličnog slikara I da se...
Kažu ti da ideš da ideš što dalje jer ovde hleba nema i tvoje mesto nije ovde i oni koji su otišli stalno šalju fotografije na kojima su nasmejani i vedri a tebe guši što ne znaš gde bi i drhtiš od vesti o padovima aviona i male tačke na mapi deluju kao male crne rupe. Kažu...
Kad često upalih obraza, ispijena od gorkih i umornih suza dođeš i nasloniš glavu na moje rame. I u tom trenutku nemoći smogneš snage negde iz dubine svoga malenog bića da procediš kroz svoje bele zube poput bisera, jedva čujno i nespretno "Volim te" ,...
Kad dođe leto, a božur cveta i sve na ulicama živi i šeta, ti kreni da živiš i dišeš kreni da uzdišeš i pišeš. Kakvo je tamo leto, da l' je tamo božur cvet'o da l' te tamo čudom nekim sretoh, piši mila, kakvo je bez nas leto. Kad dođe leto, i sve...
Zadenuli smo za srce uzdahe od kojih ti osmeh postaje miliji nedodirljiv i beo. U šapate smo sakrili bele rade iz parka i onih livada kojih još jedino ima u našim dubinama. Jer naše daleko nije tamo gde svi oni koji nas poznaju misle, naše daleko je tu odmah iza ćoška naših trepavica. Tu iza ugla naših ramena i stopala. Odmah tu sa one strane jastuka od mojih grudi gde spavaš ti, i sa one...
Jedi govna, To je jedino što umeš da mi kažeš, Ti ne znaš da psuješ, I ne znaš da kudiš, Jezik ti nije poganiji od zajedničkih čaša, I podeljenih lilihipa, čokolada i zvezdanog praha, Tvoje usne su mekane, a čarapice šarene, Drobiš suvo cveće iz kutije za uspomene, I sve kao sa neke...