Dvadeset i devetog ujutru Kreni u Berlin Ne razmišljajući Ne kolebajući se Ne postavljajući Hiljade pitanja Samoj sebi. Dvadeset i devetog prođi Ulicama Berlina Osmehni se Raduj se Živi i udahni život Punim plućima. Dvadeset i devetog zamisli Nas dvoje Kako zajedno šetamo Alejom Karla Marksa Zagrljeni Nasmejani Pomalo rasejani I zaljubljeni. Dvadeset i devetog me pozovi I sačekaću te u Berlinu Ispred Nemačkog Narodnog Pozorišta Držeći u rukama Dve karte za operu Nabuko Dve...

28 novembra, 2017 /

– Je l’ se sećaš kad smo pili u Tašu za moj rođendan, pa mi ti i Ivana pojele pola rođendanske čokolade na putu do doma? – Sećam se, sutradan si me budila da doručkujem u pet popodne. A je l’ se sećaš kad smo trčale...

14 novembra, 2016 /

Posmatra me. Posmatram ga. Razbarušena kosa, brada od tri dana, izbledeli džins, opuštenost i onda sve to zaokružite u osmeh. To je on. Strendžer. Po osmehu i opuštenosti ih osetim na kilometar. Nije bio najlepši u klubu, ali je imao osmeh koji mi je potreban. Odlučuje da priđe. Odlučujem...

14 januara, 2016 /