"Nije fer!" - vrisnula je kroz stisnute zube glasom koji je najavljivao lavinu krokodnilskih suza. Kroz najviše 10 sekundi. U ruci zgrčenoj u pesnicu je držala sad već gotovo zgužvan papir. Drugu je iskoristila da fljusne vrata iza sebe. "Šta to, mila?" "Joj bakoooooo, pa kako šta!?...
Godina 2063. Prijatno nedeljno popodne u malom pub-u, negde na jugu Irske. Jedna nasmejana baka i njena nešto manje nasmejana unuka zauzimaju mesto pored prozora s pogledom na omanje jezero, labudove i par pijanih turista. „Bako, zašto Irska? Jesi li sigurna da deki i tebi neće...
Često sam sedela pored prozora i posmatrala ta mala bića koja nazivamo ljudima. Neki su se žustro raspravljali, dovikivali komšijama, neki su čuvali našu zemlju, dok su se drugi držali za ruke i maštali o nekom novom i boljem životu. Ja sam tog istog dana čuvala...
Kad pogledam svet i ljude oko sebe, tako mi nedostaje. Moja baka. Pričala mi je tako lepe priče, tako poučne i sada tako daleke, dok je pravila sir i topila kakao krem tablu na starom Smederevcu za moje čokoladno mleko. Govorila mi je o igrankama...
Posmatrala je tu malu figuru stare žene. Posle toliko godina borbe, života, smeha i suza to je sve što ostane od čoveka. Sitna figura, a u tom oklopu od tela veliko srce. Žena koja je sada gleda očima punim zahvalnosti i ljubavi, njena baka. Kako...