Opet sam se za tebe udala Ovaj put bez raskoši i pompe Bez uštogljenih gostiju i tašte rodbine Nije bilo ni trospratne torte Bez vela, korzeta, čipke i krinoline Bez muzike i valcera u sred okićene sale Sa dvoje nepoznatih ljudi iz hola općine Izgovorili smo brzo Kao da nemamo vremena ono odlučno...
Malo je falilo da pobjegnem sa njim. Vidjela sam nas kako se vozimo Azurnom obalom. Otvorila sam prozor i kroz nosnice je ulazio morski zrak i ispunjavao mi lijevu komoru srca. A ti si se borio u desnoj. No morski zrak je bio jači. Ja...
- Mili, ako ti se ja sviđam, ti stvarno imaš užasan ukus za muškarce. – kaže on. - Pa? To je moj problem, a ne tvoj. – kažem ja. I onda umremo od smeha. Mama kaže da imam dečka. Sestra kaže da nas dele nepremostive socio-kulturološke i demografske...
Plašim se svakog početka. Bojim se da sam zaboravila kako se reči prenose na papir. Dugo nisam pisala. Dugo nisam ni putovala. Zapostavila sam dve svoje velike ljubavi. Ali… treća je uvek tu, da me inspiriše i podrži kada želim da se zatvorim u kutiju...